Global

«	Januar 2015	»
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Slučaj „Šarli Ebdo“ nameštaljka, iza islamizma stoji CIA

global | 24 Januar, 2015 06:51

„Moramo najzad da shvatimo ko se stvarno nalazi iza ratova i atentata „pod lažnom zastavom“, a u ime demokratije, u ime tržišta, u ime lažnih „ljudskih prava“ ! Otkrijmo ko se to samo služi fanatičnim islamizmom, ili nekim „Šarlijem“: zapadno-američki globalisti i imperijalisti.“ rekao je u intervju za SRBIN.INFO povodom napada na redakciju „Šarli Ebdo“ francuski istoričar i geopolitičar IV BATAJ.

Francuski istoričar i geopolitičar Iv Bataj

Šta stoji iza terorističkog napada na redakciju časopisa „Šarli Ebdo“?

Prvo, za ovaj događaj su svi čuli. Uz krike „Alahu Akbar !“, 7. januara u Parizu nekoliko njih otvorilo je vatru na redakciju satiričnog lista „Šarli Ebdo“ i ubili glavne urednike i dva policajca zaduženih za bezbednost.

Ovo krvoproliće napravilo je ogromnu buku, jer je taj časopis, koji je bio poznat po svojim karikaturama, predstavljao u stvari simbol vladajuće liberalno-libertarijanske ideologije u nastavku šezdesetosmaške depresivne, cinične i izgubljene generacije.

Treba znati da je „Šarli Ebdo“ bio jedan veoma prljavi cinik koji je napadao i ismevao sve što je bilo pravo, uspravno ili, bilo kome sveto. I, kao što to u životu biva, po nekom čudnom imanentnom pravilu, urednici ovog praljavog lista koji su vukli po blatu sve što je bilo časno, završili su svoju karijeru kao sardine u konzervi.

Ali, u stvari, treba znati, oni su poslužili kao topovsko meso američke CIE! Na žalost, ovi ljudi ništa nisu poštovali, i ne bi danas poštovali čak ni te koji ih oplakuju noseći parolu „Ja sam Šarli“.

Šta bi tu mogao da bude napad pod tzv. „lažnom zastavom“?

Ovaj događaj, o kome se u početku nije mnogo govorilo, kao ni o 11.septembru u Njujorku, naglo je hipermedijatizovan, na sve moguće načine eksploatisan i raširen u informacije svih zemalja. Tako je ovaj prvi atentat na časopis, budući da ih je bilo više (sledio je atentat na jednu policajku, kao i krvoproliće sa taocima, uz ukupno 20 mrtvih u roku od tri dana) kao glavni target imao novinare, a trebalo je , u stvari da odigra ulogu jakog okidača solidarisanja čitave novinarske kaste.

Sve ovo ukazuje na to da je meta pažljivo birana, ali ne samo zbog toga što je ovaj nedeljnik nedavno bio objavio karikature Muhameda. Ovaj događaj treba smestiti u kontekst obojen udvostručenom tenzijim na liniji Istok-Zapad.

Treba ga smestiti u kontekst tenzije koju su izazvale američke i zapadne sankcije prema Rusiji zbog ukrajinskog rata s jedne strane, a sa druge, zbog odluke francuske vlade da prizna prava palestinskoj državi i čak i ulazak palestinskog pitanja u tzv.međunarodni sud pravde, što je do sada bilo nezamislivo.

Takođe, znamo da je generalni direktor francuske naftne kompanije Totala poginuo (u stvari, ubijen) pre dva meseca u Moskvi, kada je njegov avion u noćnom poletanju sa aerodroma Vnukovo, udario u jednu mašinu za čišćenje snega. Naravno, dobro obavešteni krugovi znaju da to nije bio slučajni udes, iako ga je, najverovatnije, CIA izvela na ruskoj teritoriji.

Iv Bataj svedoči u korist Radovana Karadžića u Hagu

Direktor Totala, Kristof de Maržeri počinio je „duplu grešku“ nastavljajući saradnju sa ruskim energetskim firmama uprkos sankcijama, ali, njegov najveći „zločin“ bilo je njegovo zalaganje da se u finansijskim transakcijama napusti dolar !

Što se palestinskog pitanja tiče, ono je dovelo do otvorenih pretnji Francuskoj od strane izraelskih glasnogovornika. Diplomata Fredi Ejtan (Freddy Eytan) čiji je otac bio poznati službenik Mosada, otvoreno je izjavio 6.januara ove godine: „Ako hoćemo da rešimo izraelsko-palestinski sukob, moramo da diskvalifikujemo Francusku (…)“. Naravno, nije nepoznato kako Izraelci žele da reše izraelsko-palestinski sukob.

Da-li-je-antisemitizam-postao-životna-potreba-Izraela

A najbolji način da se Francuska „diskvalifikuje“ jeste upravo serija atentata koji gađaju ili arapsko-muslimansku populaciju (jer je ovih ljudi, sa ili bez francuskog državljanstva, otprilike 7 miliona u Francuskoj), ili , s druge strane, jevrejsku populaciju (koja je dosta uticajna u Francuskoj). Ovi atentati bi, uz upotrebu pre svega islamista, bili podloga koja bi tražila cionističku ili neku drugu osvetu.

Sami Francuzi pritom, u sendviču taoca u takvim atentatima, bili bi posebno optuženi od jednih (a to već neko vreme i jesu) da favorizuju „islamofobiju“, a od drugih da favorizuju „judeofobiju“ (antisemitizam).

OVO BI POARO ODMAH VIDEO
Iako nemam dokaze, nepogrešivom intuicijom osećam da je devojka, tzv. „pomagačica terorista“ lažan lik sa lažnim imenom Bumedijen koje joj je dato da bi senzibilizovalo Francuze koji su živeli u Alžiru i koji se sećaju Bumedijena. Ta devojka je najverovatnije bila agent neke od stranih službi koji je poslužio da se digne još veća prašina oko atentata. Ona je, posle događaja , kao slučajno bez traga nestala i tvrdi se da je preko Turske pobegla u Siriju, ali je najverovatnije da se ona nalazi u nekoj angloameričkoj sferi sa novim, odnosno svojim pravim imenom. To je misterija iz istog registra kao i tri lične karte terorista koje su , tobože, „zaboravljene u napuštenim kolima “ pre atentata. U stvari, sve je unapred režirano, kako bi neka imena bila odmah poznata.

Tu je glavna zamka za Francuze koji nisu ni u jednom ni u drugom lobiju. Ta zamka je posebno važna i zbog nadolazećih predsedničkih izbora u Francuskoj 2017. godine na kojima predstavnica Nacionalnog Fronta , Marin Le Pen, prema istraživanjima, već zauzima pobedničko mesto.

Sve ovo što se sada dogodilo, uračunajući tu i demonstracije posle krvoprolića – predstavlja, na žalost, samo generalnu probu onoga što treba da bude „izvedeno“ u toku same izborne kampanje 2017. godine ! Jedan od ciljeva jeste upravo uništenje Nacionalnog fronta Francuske, ali i svega što bi , od jakih stranih lobija, oslobodilo Francusku.

Oba ova elementa (i islamofobija i judeofobija) važna su da bi se razumele operacije koje su počinili „fanatici Al-Kaide“, koji, naravno, nisu reagovali samostalno u ovoj priči. Zapadne tajne službe, a pre svega CIA i Mosad, odavno manipulišu i pojedince i grupe koje je moguće upotrebiti u tzv. „false flag“ operacijama, odnosno operacijama „pod lažnom zastavom“.

Da li su novinari „Šarli Ebdo“ provocirali publiku ? Šta je bila svrha ovog lista ?

Politička optika post-šezdesetosmaške generacije u Francuskoj danas je ravna nuli. Mnogi ljudi te generacije izgubili su sve ideale i smestili su se u moderne i informacijske profesije i poslove, kao i u domen onoga što nazivamo „obrazovanje“. Međutim, većina njih su postali ekstremni neoliberali, cinični, istrošeni i bez ikakvog morala.

Ti „modernisti“ su često bivši levičari koji su se odlično uklopili u anglosaksonsko merkantilno društvo i pokrili se različitim nejasnim idejama o „ljudskim pravima“, o „zaštiti manjina“, o „zaštiti homoseksualaca“ i slično…

Bivše ideje levice oni su zamenili mondenskim društvenim temama koje skidaju i papagajski preuzimaju iz anglosaksonskih časopisa i revija. Zato uopšte ne čudi što takvi intelektualno modifikovani organizmi benavo i nekritički slede agitatore kao što su Kušner, ili Bernar Anri Levi kojima je upravo potrebno obolelo i bolesno francusko društvo da bi u njemu lično napredovali.

Jer, ako bi francusko društvo bilo zdravo i suvereno, takve osobe bile bi postavljene tamo gde im je pravo mesto i ne bi imale nikakav uticaj. Zato je jasno da su oni spremni na sve kako bi sprečili podizanje Francuske sa dna haosa u kome se ona danas nalazi.

Zašto po vama postoje dupli standardi kada su u pitanju žrtve časopisa „Šarli Ebdo“ naspram žrtava islamskog nasilja u Siriji i Libiji, ili novinara-žrtava u toku kampanje Nato bombardovanja SRJ ? Snosi li za to odgovornost i francuska država koja je finansirala islamiste u Siriji ?

Rekao sam da je nemoguće razumeti francusku spoljnu politiku u poslednjih nekoliko godina (posebno u godinama: Sarkozi-Oland) ako se ne uzme u obzir i prećuti uticaj stranih lobija. Dva najznačajnija lobija u Francuskoj su : cionistički i američki lobi. Predsednik Oland predstavlja u Francuskoj samo jedan naduvani balon na kome, udarajući ga i bušeći ga, vežbaju Obama i Netanjahu.

Ove dve grupacije lobista deluju najčešće u sinergiji, a imaju jaka uporišta u štampi, publikacijama i politici. Jedan broj Sarkozijevih i Olandovih ministara bili su pripadnici French American Foundation (FAF), tj.jedne organizacije koja unapred bira političare i osigurava njihovu promociju. To je , naravno, mešanje u unutrašnje stvari Francuske, kao što to čini i tzv. „Predstavljajući savet jevrejskih institucija Francuske“ (CRIF) koji svake godine zahteva raport od većine članova francuske vlade, terajući ih da odgovaraju na pitanja i na zahteve postavljene u toku jedne redovne godišnje večere.

Ovaj Savet mnogi smatraju glasom zvaničnog Izraela u Francuskoj, tako da u Francuskoj nisu ni potrebne sve te silne nevladine organizacije kao u drugim zemljama. To su samo najvažniji organizmi uticanja na vlast, ali postoje i mnogi drugi. Ovi lobiji postavljaju svoje prijatelje u ministarstva, posebno u ministarstvo spoljnih poslova, u ministarstvo unutrašnjih poslova, u ministarstvo odbrane i finansija.

Francuska politika, dakle, u potpunosti zavisi od težine ovih lobija. I arapsko-islamski svet je takođe pokušao da razvije svoje lobije, ali njegov uticaj nije ni približno onaj koji imaju američki i cionistički lobi. Jedini značajniji uticaj islamski svet ima preko finansijskog sektora Emirata i drugih „naftnih monarhija“, ali za njih znamo da su one pod anglosaksonskom kontrolom. Od njih zavisi prodaja i kupovina oružja. Jasno je dakle, da u ovakvom sistemu nema nikakvve nezavisne ili suverene politike francuske države!

Rat protiv Gadafijeve Francuske bio je u početku lična stvar Sarkozija koji je prosto želeo da eliminiše onoga (svedoka) koji je bio toliko naivan da mu poveruje na reč o prijateljstvu i da mu da novac za izbornu kampanju. Ovo je ujedno odgovaralo i Goldman Saču (Goldman Sachs) koji je dugovao veliki novac libijskom vođi (libijskom „raisu“).

Gadafi je smetao zapadnim finansijskim institucijama i zato jer je želeo da stvori afričke nezavisne institucije, kao i afričku nezavisnu monetu. S druge strane, Englezi su hteli da se osvete Gadafiju jer je svrgnuo njihovog manekena, kralja Idrisa u vreme dok su oni imali baze u Libiji. Zbog svega ovoga Gadafi je likvidiran.

Međutim, vidimo da su svi ti ljudi koji se ,tobože, bore protiv „islamske opasnosti“, pomagali i naoružavali najgore islamiste. Oni su to radili ne samo u Libiji, nego i u Avganistanu, u bivšoj Jugoslaviji, u Siriji i sada u Iraku. Radili su to i na Kavkazu i u kineskoj pokrajini Ksinkijang.

Dakle, tzv.“arapska politika Francuske“, kako ju je nekada zvao general De Gol, nije uopšte shvatljiva ako se zaobiđe gušenje francuske politike i institucija od strane izraelskih agenata uticaja. Kao što je to bio Bernar Kušner pod Sarkozijem, tako je i Olandov ministar spoljnih poslova Loren Fabijus intimno povezan sa cionističkim entitetom.

Najveći pobornik SAD u Francuskoj, Bernard Henri Levi, čita „Šarli Hedbo“

Ovi atentati šire sliku o Muslimanima kao o ubicama i „Vahabitima“. Kome odgovara ta vrsta islamofobije ?

Muslimani koji se žale na „islamofobiju“, ne shvataju da je ona , kao i „judeofobija“ (antisemitizam), istovremeno i osuđivana, ali i podsticana.

Atentate u Francuskoj čine najčešće osobe koje su išle ili su slate da se bore protiv (kao u Siriji), najčešće laičkih režima. Te su se osobe u Francusku vratile sa oružjem.

Na taj način francuska vlast u stvari je podsticala upravo onaj terorizam koji je , kobajagi, osuđivala.

To upravo rade i Amerikanci, ali uvek kod drugih, uvek na tuđim teritorijama…

Francuska priznaje Palestinu, ne želi sankcije Rusiji, da li su atentati povezani sa ovim činjenicama? Da li se može reći da su nedavni događaji u stvari „francuski 11.septembar“ ?

Odgovor na vaše pitanje je DA. Udar 7. januara i narednih dana jeste upravo francuski 11.septembar. Iako je ovde bilo manje žrtava, odjek ovog krvoprolića je, iz razloga koje sam naveo, potpuno isti. Gađana je medijska najjača šireća meta, kao i sva štampa snobovskog podsmevanja.

Da su napali ozbiljniji list „Mond“, to bi iz psiholoških i socioloških razloga imalo mnogo manje efekta. Ali „Šarli Ebdo“ je bio glavni organ vladajuće ideologije i glavni trojanski konj! Nemoguće je zamisliti neku „gazetu predgrađa“ na mestu „Šarlija“ kao mete, jer je bila potrebna upravo ova poznata novinarska meta pariskih i lažno kosmopolitskih snobova !

Na unutrašnjem planu takva spirala provokacija i nemira, povećaće tenzije među samim Francuzima, kao i među imigracijom. Za ovo će sigurno biti napadan i okrivljavan Nacionalni Front Francuske, iako on ne snosi nikakvu odgovornost za ono što se desilo. Sve francuske vlasti, i leve i desne, posle generala De Gola odgovorne su za instalaciju jevtine radne snage miliona islamskih imigranata, odnosno za jednu potpuno neodgovornu politiku koju je Nacionalni Front u Francuskoj uvek osuđivao.

Treba takođe znati da američka ambasada već godinama radi na političkom instrumentalizovanju francuskih predgrađa u kojima su upravo ovi imigranti kao i njihova potonja generacija, najbrojniji. Francuske vlasti nisu ništa učinile da sve ovo spreče.

Iv Bataj i Pjer Henri Binel, bivši oficir francuske službe bezbednosti, čuven pomoći Srbima i odlasku u zatvor zbog toga

Sada ćemo slušati kako se prigodna „antirasistička retorika“ pojačava, a ona će, naravno, biti prvo upravljena protiv Nacionalnog Fronta Francuske, zaobilazeći sve one koji su najviše doprineli da se taj rasizam razvija. A to su najviše cionistički krugovi.

Drugo, Oland nema nikakvu šansu da bude ponovo izabran 2017. godine, ali bivši predsednik Sarkozi, zvani „Amerikanac“, uprkos svim svojim aferama, pokušava da se vrati u vlast. Ali, na predsedničko mesto posebno pokušava da se plasira trenutni premijer Francuske Manuel Vals koji za sebe tvrdi da je „preko svoje supruge doživotno vezan za Izrael“.

Jedina prepreka svim tim njihovim planovima vezivanja za Ameriku jeste Marin Le Pen koja je dobila ogromnu političku podršku i unutar Francuske, ali i spolja, posebno od Vladimira Putina. Zato je napravljena čitava strategija koja bi trebalo da joj prepreči put i da je onemogući da pobedi na izborima 2017. godine!

Ponavljam, dakle, ovi atentati koji su počeli prvim udarom na „Šarli Ebdo“, nose snažan pečat psiho-političkih akcija tajnih službi. Ciljajući „sveto pismo“ post-šezdesetosmaške liberalne i libertarijanske paradne generacije danas bogato utovljene u Parizu, atentaori su izabrali najbolju metu, i treba priznati da su autori ove manipulacije uspeli. Kao i „Pusi Rajot“ u Moskvi, kao ili „Femen“ u Kijevu, i „Šarli“ je takođe bio referenca debilnih kadrova degenerisane Francuske koja kleči pred stranim pritiscima i koja pljuje po samoj sebi.

To što pljuje po sebi samoj još i da se razume , ali ona pljuje i po onima koji su drugačiji o nje, po Srbima, Rusima, slobodnim Francuzima i po svemu onome što je danas u Francuskoj uspravno, što je zdravo i što je istinski sveto! Ovo se ne može oprostiti.

Kao u priči o 11.septembru, jučerašnji ludaci Al-Kaide, ili današnji ludaci islamske države, ne treba da nas zavaraju. Iza ovih marioneta kojima se samo služe angloameričke i slične združene tajne službe, iza njihovih uposlenih izvršilaca koji su uvek korisni idioti, bili oni „borci za slobodu“, ili „teroristi užasa“, stoje upravo oni koji žele da srozaju i ponize Francusku, Srbiju i čitavu Evropu. Oni koji ove zemlje žele da udave u svetskoj vladi sektaša i lihvara. Naravno, da zato žele uništenje i onih država koje im se danas opiru, kao što je to Rusija.

Ne smemo da se prevarimo po pitanju dijagnostike ko nam je neprijatelj. Ne jurišajmo na muslimane kao bik koga matador namamljuje draperjom, nego naučimo da otkrijemo ko je prijatelj, a ko neprijatelj. Moramo najzad da shvatimo ko se stvarno nalazi iza ratova i atentata „pod lažnom zastavom“, a u ime demokratije, u ime tržišta, u ime lažnih „ljudskih prava“ !

Otkrijmo ko se to samo služi fanatičnim islamizmom, ili nekim „Šarlijem“: zapadno-američki globalisti i imperijalisti. Zato danas moram da kažem: Ne, ja nisam Šarli, mnome niko ne može da se služi !

Kao Francuz koji se bori za pravdu, mogu da kažem nešto drugo:

Ja sam Milica Rakić !
Izvor: srbin.info

Global

Kalendar

Najnovije...

Slučaj „Šarli Ebdo“ nameštaljka, iza islamizma stoji CIA

Pretraži

Arhiva

Kategorije

Moji linkovi

Sindikat