This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Global

Početna strana

Zvanična istina o Kosovu i Metohiji je - laž!

global | 02 Januar, 2015 13:17

Profesor ekonomije na Otava univerzitetu Mišel Čosudovski dobitnik je Zlatne medalje za zasluge Republike Srbije za svoje pisanje o ratu koji je NATO vodio protiv naroda Jugoslavije. U ime srpskog predsednika Tomislava Nikolića medalju mu je uručio ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu na Univerzitetu u Otavi.

 

Mišel Čosudovski
 

 

Ova zakasnela vest izuzetno je obradovala aktiviste srpske zajednice u Kanadi, koji dobro znaju ko je profesor Čosudovski i koliko je, vođen potrebom da se saopšti istina, pisao je i o US-NATO agresiji protiv tadašnje Jugoslavije.

Prošlo je 15 godina od NATO bombardovanja, a nemilosrdno se vrši revizija istorije od strane Amerike i NATO zemalja. Čini se da u ostatku sveta mirno prihvataju taj čin?

– Namera jeste da se istorija ponovo napiše, ne samo o ratnom periodu 90-ih, nego i za celokupni period posle Drugog svetskog rata. Moramo da se podsetimo da je 60-ih i 70-ih godina prošlog veka Jugoslavija bila model ekonomskog i socijalnog progresa, i to su i mnogi na zapadu priznavali. Prvi put sam posetio Jugoslaviju 1967. godine dok sam studirao u Holandiji i svi smo bili impresionirani onim što je bilo postignuto. U nekim aspektima socijalne zaštite bilo je naprednijih rešenja nego u zapadnoj Evropi. Taj period ne možemo odvojiti od onoga što sledi i onoga što se dogodilo ranih 80-ih i nakon Titove smrti, jer je to, zapravo, početak ekonomske destabilizacije države koja je zavisila od zapadnih kreditora. Uslovi koji su tada nametnuti Jugoslaviji trasirali su put, prvo, za postepeno izumiranje tog društvenog projekta i za uništavanje onog što je bilo postignuto i, zatim, za raspad federacije. Suština federalnog sistema bila je da centralna vlada pomaže republičke vlade kod fiskalnih aranžmana, a taj aranžman je bio uništen od strane zapadnih kreditora i Međunarodnog monetarnog fonda. Republike su bile ostavljene same sebi i to je dovelo do jednostranih proglašenja nezavisnosti. Ne bi se to desilo da reforme tokom 80-ih nisu bile izvedene i to nije nešto što se desilo preko noći.

Kada je izbio rat, svi su bili protiv Srba. Kada se rat završio, NATO je bombardovao Srbiju, Crnu Goru i Kosovo. To je rat u kontinuitetu?

– To je deo vojne i obaveštajne agende. To je politika osvajanja: uništenje i rasparčavanje čitave zemlje. USA i NATO su kreirali razlike u tom društvu podržavajući pobune. Mi znamo da su bosanski muslimani bili povezani sa Al Kaidom koja je opet, podržavana od Cie. Znamo da je Amerika podržavala uvoz oružja u Bosnu. Mi, takođe, znamo da je hrvatska vojska bila podržana od američke kompanije MPRI koja pruža usluge za angažovanje plaćenika u ratu i za vojnu obuku. Poznato je i da je operacija “Oluja” koja je bila protiv srpske manjine izvedena uz pomoć američke vojske. Sve to je bilo deo programa uništavanja multinacionalne, narodne države.

Ipak, oficijelna istina je drugačija

– Vi pitate zašto se istorija aranžira i revidira. To se radi dobro organizovanom medijskom propagandom u celom svetu, nije to ograničeno samo na slučaj Srbije. Pa, cela svrha je da se istorija ponovo napiše. Srbi su demonizovani, oni su nazvani krivcima za rat, a zapadna vojna alijansa kreirala je podelu između Srbije i bivših jugoslovenskih republika. Moramo da shvatimo da su sve bivše jugoslovenske republike destabilizovane, ne samo Srbija. Ako posmatrate šta se desilo npr. u Makedoniji, prvo, cela ekonomija je uništena, a u isto vreme je korištena ista matrica etnička podele, ovaj put između Albanaca i Makedonaca. Znamo i da je istorija svih bivših jugoslovenskih republika ponovo napisana i da one sada smatraju da njihova prošlost nema ništa sa Jugoslavijom. One krive Srbe za rat. U Srbiji takođe, ima dosta animoziteta prema kosovskim Albancima, a ja bih rekao da su kosovski Albanci uprkos podrške koja im je data od strane NATO-a, takođe žrtve rata. Oni imaju teritoriju koja je kontrolisana od strane američke vojske i koja je totalno ekonomski osiromašena.

U biti, način da se dođe do istine i da se istorijski korektno sagleda šta se, u stvari desilo je da se uđe u dijalog sa svim etničkim grupama bivše Jugoslavije, jer su sve one žrtve tog rata. Na žalost, sada oni mrze jedni druge, što je, naravno, deo agende. Slično, je i u Ukrajini, tamo su ljudi živeli zajedno stotinama godina, govorili istim jezikom, a sada su kreirane podele. I to je deo agende. Zapadna vojna alijansa je rasturila i slomila multietničko društvo i u suštini paralizovala projekat koji je nastao na Balkanu.

Kako prevazići mržnju na prostorima bivše Jugoslavije?

– Ljudi moraju da razumeju da to što im se dogodilo nije bio proizvod građanskog rata, to je bio proizvod stranog mešanja. Oni moraju da razumeju da su njihovi lideri bili izmanipulisani da služe zapadnim interesima. Osiromašenje Jugoslavije nije bilo nešto što se događalo zbog unutrašnjih faktora. O svemu tome mora da se razgovara, to mora da se obelodani i da postane tema diskusije.

Kako, kad niko ne želi da čuje istinu?

– Da, ali istina mora da se kaže.

Kako da to Srbija uradi, kada u međunarodnim institucijama ne žele da čuju. Za njih je to gotova stvar, ne žele da se podsećaju na ono što su sami uradili.

– Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Shvatam da je u pitanju vrlo jaka propaganda koja uključuje fabrikovanje vesti i informacija i ponovno pisanje istorije. Mi vodimo alternativnu medijsku grupu (naš sagovornik je osnivač i direktor Centra za istraživanje globalizacije i urednika vebsajta globalresearch.ca, i pokušavamo da otkrijemo te laži i fabrikovane “istine” koje se plasiraju na dnevnoj bazi. I nije to lak zadatak. Ne verujem da išta drugo možemo da radimo sem da govorimo istinu. Sve dotle dok laž prevladava i dok god se istorijski proces revidira i piše ponovo od strane onih koji su napali Jugoslaviju, nema nazad, da tako kažem. U Srbiji mora da se pokrene pokret koji bi sagledao period od više od 30 poslednjih godina, ta istorija mora da se razume. Nadam se da ću nekada u bližoj budućnosti biti u mogućnosti da konačno sastavim kratku knjigu o Jugoslaviji, prikupio sam mnogo materijala o tom periodu, ali zbog stalnih obaveza na drugoj strani, nikad nisam stigao da je završim.

Šta mi obični ljudi možemo da uradimo da bi svet postao bolje mesto?

– Ako govorimo o Srbiji, morate da obnovite neke elemente suvereniteta u oblastima ekonomske i socijalne politike. To nije lak zadatak, jer svet postaje monolitan, struktura trgovanja je definisana i određena od strane zapadnih organizacija. Mislim da bi uspostavljanje bilateralnih odnosa sa drugim zemljama uključujući Rusiju i Kinu bio korak u pravom pravcu, iako nijedna od tih zemalja ne predstavlja model koji treba slediti, jer imaju istu vrstu socijalne nejednakosti kao u bivšim jugoslovenskim republikama. Ovo je vrlo teško pitanje? Mora da postoji osećaj nacionalne svesti koji je definisan u odnosu na to šta narod želi da postigne. To znači standard, zdravstvena zaštita, obrazovanje za njihovu decu, sigurnost zaposlenja i tako dalje. Sve su to vrlo značajne stvari koje su bile dobro postavljene u bivšoj Jugoslaviji, i to nekako ponovo mora da postane tema razgovora . “Kakvo društvo mi želimo i kako da dođemo do njega”, to je pravo pitanje koje treba sebi da postavite. Sigurno je da se do pravih odgovora ne može stići i da se ne mogu bazirati na neoliberalnoj agendi. Ta agenda je bila nametnuta Jugoslaviji i na kraju je to i dovelo da raspada zemlje.

Fidel Michel Chossudovski - 1 Sud za NATO zločince iz 1999.

Prof Čosudovski u svom obraćanju povodom uručenja medalje između ostalog je rekao:

– U poslednjih 15 godina zapad ponovo piše istoriju američke i NATO agresije. Za zločine zapadne vojne alijanse redovno se okrivljuju žrtve. NATO intervencija je nazvana humanitarnom akcijom. Vrlo je značajno, zato, da istorijat tih zločina ne sme biti zaboravljen. Ne postoji nešto što se zove humanitarni rat. Ratni zločinci i politički arhitekti rata protiv Jugoslavije 1999. godine moraju biti identifikovani i neizostavno privedeni pravdi.

MMF je utemeljio raspad Jugoslavije

Profesore Čosudovski, šta za vas znači ova medalja?

– Znači mnogo, naravno, jer je to priznanje za moje pisanje o istoriji rata, ali i o tome šta je dovelo do njega. Počeo sam da radim istraživanje o Jugoslaviji sredinom 90-ih godina prošlog veka usredsređujući se na Dejtonski sporazum i reforme koje su nametnute Jugoslaviji početkom 80-ih. Neke od tih reformi imale su razarajuće posledice, jer je Svetska banka nametnula ono što se zvalo program bankrota, a to je značilo da je veliki deo industrijske baze doslovno morao da zatvori svoja vrata. Nametnute su, dakle, smrtonosne mere Međunarodnog monetarnog fonda, i to je postavilo temelje za rat, zapravo to je bio deo namerne ekonomske destabilizacije Jugoslavije.

„Copy-paste“ koncept

– Zvanična istina je laž. To ne važi samo za Jugoslaviju, to važi i za ovo što se trenutno dešava u Iraku, Siriji, Ukrajini. Laž nadvladava. To vam je “copy and paste” koncepta koji se prvi put primenio u ratu protiv Jugoslaviji, a ovde govorimo o 1999. godini. Tada nam je rečeno da je to humanitarni rat, spasavanje etničkih Albanaca. Mi znamo da je ovo laž. čak i u izveštaju nemačkog ministarstva inostranih poslova se kaže da nije bilo humanitarne krize na Kosovu, a ako je i postojala, bila je izazvana od strane (takozvane) Oslobodilačke vojske Kosova koja je bila povezana sa italijanskim organizovanim kriminalom i podržavana od strane CIA i, naravno, NATO-a, ističe naš sagovornik.

Milošević lažno optužen, pa ubijen

– Rat u Bosni, i to znamo odlično, izazvan je propagandom. Setimo se samo načina na koji su zapadni mediji počeli da optužuju Srbe u vezi sa koncentracionim logorima. Kada su pokazani ljudi iza žice kao u koncentracionom kampu, to su u stvari bile lažne slike, a sve se to dešavalo za vreme Klintonove administracije. Srbija ne može jednostavno da zatvori oči i da kaže mi ne želimo da govorimo o tome, to je prošlost. Pogledajte demonizaciju srpskog vođstva iz tog vremena. To nije pravdanje Miloševića, ali je činjenica da je zapad došao i intervenisao kriminalnim vojnim angažmanom i onda su optužili srpske lidere za ratne zločine osnivajući lažni Haški sud. I kao što znamo, a to je dobro dokumentovano, Milošević je ubijen, veli naš sagovornik.
(Vesti-online.com) - 3 Decembar, 2014 Srijeda u 6:40

 

Zašto su Kosovo i Krim nebo i zemlja?


Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je danas u Beogradu da se proglašenje nezavisnosti Kosova i Krima značajno razlikuju i da je Kosovo "u skladu sa međunarodnim pravom" - deo Srbije.

Čepurin: Nikita Hruščov je Krim "poklonio" Ukrajini

"Kosovo nikada pre Drugog svetskog rata nije imalo teritoriju koju danas ima. Krim ima tradiciju državnosti još od 15. veka", rekao je Čepurin u beogradskom Medija centru, na panel diskusiji "Od Kosova do Krima: jednostranosti i manipulacije u vezi sa pravom na samoopredeljenje".

On je objasnio da je nekadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov Krim "poklonio" Ukrajini, ali da je to bilo u neskladu sa ustavom nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. "Albansko stanovništvo dobilo je 1988. godine referendum o autonomiji, u skladu sa ustavom SFRJ. Dakle, Beograd je bio spreman da Kosovu da autonomiju, dok Kijev nije poštovao to pravo Krima", rekao je on.

Prema njegovim rečima, u Kijevu se dogodio "državni udar", a nove vlasti nisu dobile podršku svih regiona u Ukrajini. "Nove vlasti preduzele su jednostrane korake, koje su smanjivale autonomiju Krima. Nezavisnost je kasnije na referendumu podržalo 96 odsto stanovništva Krima", rekao je on. Osim toga, istakao je ruski ambasador, u procesu proglašenja nezavisnosti Kosova "ogromnu ulogu " imao je spoljni faktor, što se za Krim ne može reći. "Faktička nezavisnost Kosova bila je rezultat mešanja Saveta bezbednosti UN", naglasio je on.

Čepurin je podsetio na obavezujuću rezoluciju za sve zemlje kojom se predviđa da je Kosovo pod suverenitetom Srbije. "Za Krim sličnog obavezujućeg dokumenta nema", rekao je Čepurin. On je ponovio da Rusija po pitanju Kosova ima čvrst i jasan stav i da ga neće menjati.

 

Izvor: srpskapolitika.com

Zastrašujuća istina o Evropskoj uniji koju Srbima nisu rekli

global | 02 Januar, 2015 13:01

Želite li da živite u zemlji u kojoj parlament ne donosi zakone, a predsednika ne bira narod? Želite li da Republika Srbija pristupi federalnoj diktatorskoj superdržavi?

Pogledajte kratak pregled neverovatnih činjenica o Evropskoj uniji od kojih mnoge sigurno nećete nikada čuti na glavnim srpskim televizijama ni pročitati u srpskim novinama.

 

evropska unija


Gotovo su svi tzv. Očevi Evrope, od kraja Prvog svetskog rata na ovamo, zastupali ideju o Evropi kao o saveznoj državi (nasuprot De Golovoj ideji o Evropi kao zajednici suverenih država), ali se plan federalizacije sprovodio polako, korak po korak: od jedinstvenog tržišta za ugalj i čelik, ekonomske zajednice i unije pa do potpune federalizacije Evrope (uspostavljene Lisabonskim ugovorom kako se naziva Ustav Evrope). Danas je EU u punom smislu savezna država.

Zakoni EU su iznad zakona država članica. I vrlo su opsežni: ustav EU ima 170. 000 stranica. Svi dosad izdani Službeni listovi EU, u kojima Unija štampa svoje brojne propise, teški su poput jednog nosoroga.

Evropska komisija (birokratska vlada EU u kojoj papire piše preko 30. 000 eurokrata) može pokrenuti tužbu pred Evropskim sudom protiv zemlje članice za koju smatra da je prekršila neku odredbu evropskog prava. Kazne za neposlušne države članice su astronomske.

Evropska je komisija sasvim nadnacionalna i svim evropskim komesarima izričito je zabranjeno da slušaju bilo kakve savete iz zemalja iz kojih potiču. Oni moraju da rade isključivo u interesu Unije, a ne u interesu zemlje članice. Samo Komisija ima pravo predlaganja zakona i nadzire, usmerava i ima vlast nad čitavim zakonodavnim procesom. Podsećamo, uvek kada izvršnu vlast prestane kontrolisati volja naroda – demokratija se pretvara u diktaturu!

Prema tome, EU nije parlamentarna demokratija, nego federalna diktatura.

Prvi predsednik Evropske komisije bio je potporučnik u nemačkoj vojsci za vreme Drugog svetskog rata, član Nacionalsocijalističkog Javnog Dobra (NSV) , nemačke “dobrotvorne ustanove” organizovane po uzoru na Nacističku stranku, a koja je preuzela i mnoge državne poslove, kao i član Nacionalsocijalističke komore pravnika i sudija. Zvao se Valter Holštajn.

Predsednika Evropskog veća ne biraju narodi Evrope, to nije izborna funkcija kao u demokratskim državama. Predsednika Evropskog veća postavlja – Evropsko veće!

Srbija će, uđe li kojom nesrećom u EU, finansirati Ujedinjeno Kraljevstvo s više miliona evra godišnje, na način da će biti u obavezi da u godišnji budžet EU uplaćuje deo razlike zbog smanjenog prinosa Ujedinjenog Kraljevstva. Na primer, mala Slovenija plaća 14 miliona evra, a siromašna Rumunija čak preko 50 miliona evra za Veliku Britaniju! Taj izdatak koji EU otima od svih država članica naziva se UK – korekcija. Jeste li ikad čuli za to?

Uvešće PDV i na ono na za šta ga još ne plaćamo, jer se Evropska unija dobrim delom finansira od PDV – a zemalja članica pa ultimativno zahteva najmanje 5% PDV – a (pri čemu nema ništa protiv ako on bude još veći).

Dakle, Unija će uvesti porez na hleb i mleko, znači osnovne namirnice koje koristimo svakodnevno, a smanjiti na hranu za bebe. Znači, smanjenje poreza na hranu koju koristimo samo prvih par meseci svog života, a povećanje poreza na namernice koje koristimo ceo život!

Zanimljiva je i činjenica da obrnuto ne važi: Evropska unija, naime, samo od novih zemalja koje joj pristupaju zahteva najmanje tih 5% PDV – a, ali to nije obveza starih sedam članica – one taj PDV ne trebaja da uvedu, ako ne žele. Zgodno, zar ne?

Uđemo li u Uniju, zahvaljujući evropskom oporezivanju neminovno će doći i do drugih poskupljenja. Tako će plin obavezno poskupeti 30 – 100% (najverovatnije ipak, kao i struja i cigarete, samo do 50%), kafa 5 – 23% pa lož ulje i drvo za ogrev 15%. Srpskim građanima, ako se odluče da žive u Uniji, poskupljenja ne ginu. I to neće biti hir vladajuće stranke (ma koja bila na vlasti), nego je naprosto reč o usklađivanju s evropskim propisima koje se mora sprovesti, jer se Srbija na to obvezala.

Stimulacije u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU temelje se na dva osnovna principa: 1. Starije zemlje članice dobijaju više; 2. Bogatije zemlje članice dobijaju više. U početku nova država članica prima samo mali deo para a do punog iznosa može se dokopati tek kroz 7 – 10 godina. Otprilike, u vreme kada postepenim povećanjem stimulacija nova zemlja članica dogura do punog iznosa, ističe vreme počeka na pravo stranog kupovanja poljoprivrednog zemljišta i tada stižu multinacionalne korporacije sa svojim kapitalom koji se meri u milijardama evra i kupuju sve.

Stranci će moći kupovati nekretnine pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije (mada građani Srbije to isto pravo nemaju i neće imati u nekim zemljama EU), a kad se dosele ovamo, imaće pravo i glasa na našim izborima, i ući u sistem vlasti.

Srpski radnici, moći će da se zapošljavaju u zemljama EU pod istim privremenim ograničenjima pod kojima su to pravo imali građani Poljske, Češke, Slovenije i drugih zemalja nakon protekla dva proširenja. Ali, građani EU od prvog dana srpskog članstva imaće potpuno ista prava pri zapošljavanju u Srbiji kao i Srbi. Drugim rečima, njima odmah sve, a mi ćemo se kod njih moći zaposliti tek za nekih sedam godina! Dakle, ni tu nema pravde.

Svi čelni i uticajni ljudi u EU (Hose Manuel Baroso, Herman van Rompej, Angela Merkel itd.) redovni su posetioci sastanaka Grupe Bilderberg, na čiju su inicijativu na sadašnje položaje i postavljeni.

U telima Unije uobičajeno je zemlju iz koje dolazite nazivati ne njenim imenom, već ”zemljom koju najbolje poznajem”.

Ukupni godišnji trošak EU iznosi vrtoglavih 1. 147. 885. 101. 616 eura, a samo za flotu luksuznih službenih automobila članova Evropskog parlamenta izdvaja se 5, 25 miliona evra. Kako iko može očekivati da će nešto dobiti od tako skupe savezne države? Upravo suprotno: pristupanje Uniji Srbija će skupo platiti.

Ako vam se neki od navedenih podataka čine neverovatnim složite kockice i upoznajte pravo lice Evropske unije… Videćete da ni pola nisu rekli!

 

Izvor: srpskapolitika.com

Čime NATO avioni zalivaju Srbiju poslednjih 8 godina?

global | 02 Januar, 2015 12:04

Da li je nemačko ratno vazduhoplovstvo odobreni prelet preko Srbije iskoristilo za izbacivanje štetnog otpada i zašto Ministarstvo zdravlja na tom prostoru sprovodi pojačanu kontrolu vode?

nemacki vojni avio-transporter

Drugog juna ove godine, u tri i petnaest popodne, pilot JAT-ovog aviona na liniji Tivat – Beograd, prijavio je oblasnom centru kontrole letenja da na otprilike dvanaest nautičkih milja sa svoje desne strane, a na dvadeset milja od Valjeva, vidi drugi avion i da iz tog aviona ispada nešto nalik na veliku ledenu loptu. Odmah potom su i pilot i kopilot potvrdili i daljinu aviona od deset milja, zabeleženu i na instrumentu, i padanje nepoznate “lopte” od celih minut i trideset sekundi, pre no što je, doslovce, udarila u oblake nad Maljenom. Nepoznati avion je ubrzo prostom komunikacijom identifikovan kao avion nemačkog ratnog vazduhoplovstva na letu GAF 383/074, koji je tog dana poleteo iz Prištine prema Nemačkoj, noseći, prema deklaraciji, pored ljudstva i opasni materijal. Na pitanje kontrole letenja šta je to izbačeno iz aviona, potpukovnik Šref, vođa ovoga vazduhoplova, rekao je da njima nije poznato da se bilo šta desilo, da su im svi “parametri normalni”. I do dana današnjeg, niko još nije utvrdio šta se tačno dogodilo, još manje šta je izbačeno. A ništa se nije ni čulo o ovome. U svakom slučaju, Nemci su ubrzo porekli da se bilo šta desilo. S ruge strane, domaće institucije su, očito, suviše kasno odreagovale da bi se bilo šta otkrilo. Tako je ova priča dobila svoje dve strane: srpsku i nemačku.

“Svedoci ovog događaja su dvojica pilota JAT-a, nosioci ICAO međunarodnih licenci”, kaže Velibor Vukašinović, direktor sektora bezbednosti letenja u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo. “Nakon Valjeva, avion je odleteo preko Bosne za Nemačku. Ne verujem da su na Maljenu zalivali travu i cveće”.

Ali, kako je do ovoga došlo?

U pitanju je jedan od dva preleta za koji je nemačka ambasada u Beogradu još 3. maja tražila preko Ministarstva spoljnih poslova dozvolu od našeg Direktorata civilnog vazduhoplovstva a ovaj je odobrio, zatraživši prethodno mišljenje pomenutog ministarstva kao i Ministarstva odbrane. Drugi let je trebalo da se izvrši devetog juna. Kako saznajemo, u zahtevu koji je ambasada dostavila MSP-u Srbije, stoji da se let izvodi na relaciji Priština – Landsberg, da će avion prevoziti više desetina kilograma oružja, municije, desetak kilograma zapaljivih aerosola, kompresovani nitrogen, kiseonik, boju, baterije, dijagnostičku robu i, konačno i najspornije, 0,04 kg “infektivne supstance”. Potpisnik zahteva je potvrdio da vođa vazduhoplova poznaje i Čikašku konvenciju (koja reguliše ponašanje vazduhoplova na tuđem nebu) i sve ostale međunarodne propise, pa i zakone zemlje domaćina. Iako Srbija već dugo nije prisutna na teritoriji svoje južne pokrajine, u itinererima većine onih koji su danas vlast na Kosmetu, Priština se još vodi kao tačka “7” srpske teritorije. Logično je, dakle, što su se obratili vlastima u Beogradu.

Neobična je, međutim, ruta kojom je avion išao.

“Avion je iz Prištine išao najpre ka Skoplju, zatim ka tromeđi Srbije, Bugarske i Makedonije, pa prema Blacu, i dalje sredinom poteza Kraljevo – Kragujevac do Maljena, Valjeva i Loznice”, kaže Vukašinović. Stvar je u tome da je ova ruta dva i po puta duža od one koja je sporazumom sa NATO-om o statusu njihovih snaga u prolasku kroz našu zemlju, potpisanim prošle godine. NATO ruta, koju koristi KFOR, jeste linija od Kosmeta do istočne Bosne preko teritorije Raške oblasti i severne Crne Gore. Ne liči na Nemce da troše gorivo na let duži za celih 360 nautičkih milja, no što je potrebno.

Ovo nije jedini takav let. Samo u periodu od 1. januara 2006. godine do 31. maja napravljeno je čak 142 takva preleta, sa potpuno istim sadržajem tovara, što se može zaključiti na osnovu zahteva za prelet koji su isti kao i onaj od 3. maja. Od tih 142, 134 preleta su išli navedenom rutom, a osam je od Blaca išlo prema severu Srbije i granici sa Mađarskom.

Elem, avion koji je leteo duplo duže no što mu je trebalo, nosio je, po deklaraciji, opasan teret. Inače, pomenuti C 160 može da nosi do 16 tona tereta, a da ispusti iz vazduha čak 8 tona! Kao što se vidi iz ranije priloženih listi tereta koje su davane uz zahtev, redovno se pojavljivala i tzv. “infektivna supstanca”. Šta je to tačno, odgovora za sada nema. Zasigurno je da nije u pitanju gorivo – kada gorivo curi, vidi se jasan, tanak mlaz.

S druge strane, Nemačka nastoji da opovrgne iskaz JAT-ovih pilota. To pokazuje i diplomatska nota našem Ministarstvu spoljnih poslova u kojem se čak ceo slučaj naziva – “navodnim incidentom”. Šta više, u noti se naglašava da je osoblje nemačkog aviona zapazilo drugi avion u vazduhu. To bi trebalo da bude ne tako diskretno prebacivanje moguće krivice na taj “drugi avion”. Jer, ono što Nemci nisu znali, jeste da je upravo taj drugi avion onaj isti onaj JAT-ov koji je i prijavio incident. Zapravo, u tom trenutku to su bila jedina dva aviona u vazdušnom prostoru zapadne Srbije.

Prema tvrdnjama nemačkog ministarstva spoljnih poslova, istraga je odmah pokrenuta i do sada ništa nije pronašla. Bar ne nešto neobično. U izjavi koju je komanda Luftvafea poslala NIN-u, stoji već nešto detaljnije objašnjenje. Te gde je išao avion, te opis događaja i kako je pilot proverio na licu mesta ima li nečega neobičnog, te kuda je posle leta otišao avion.“Drugog juna 2006. godine, nemački transportni avion (tip Transal C-160) bio je u misiji iz Prištine ka Nemačkoj (Landsberg i Vunstorf) sa zadatkom da preveze vojno osoblje, svoje osoblje i vojnu opremu. Let je bio u rutinskoj misiji KFOR-a za zamenu osoblja.

Prema međunarodnim pravilima, diplomatske dozvole su bile zatražene i odobrene su od odgovarajućih službi. Dodatno je izdata dozvola za prevoz opasnog tereta. U vezi sa ovim letom, prevoza opasnih materija i rizičnog tereta zapravo nije ni bilo. Tokom leta, još u okviru teritorije nad kojom Srbija ima suverenitet, posada je bila obaveštena od odgovarajuće kontrole letenja da je posada drugog vazduhoplova koji je leteo u blizini da je uočila delić (česticu) koji se oslobodio (otpao) i odleteo od “Transala”. Inspekcija koja je odmah preduzeta na palubi “Transala” nije otkrila bilo kakva oštećenja ili upadljivosti pa je stoga vođa leta odlučio da nastavi sa misijom i sleti bezbedno u nemačku vazduhoplovnu bazu Landsberg, gde su stručnjaci ponovo pregledali vazduhoplov. Po okončanju istrage koja nije dala nikakve rezultate, vazduhoplovu je bilo odobreno premeštanje u nemačku avio-bazu Vunstorf gde je bezbedno okončao svoju misiju.

Nemačko ratno vazduhoplovstvo nema objašnjenje za to šta je zapravo videla posada drugog aviona. Nemački vojni avioni se stalno proveravaju i održavaju. Svi domaći i međunarodni propisi o bezbednosti letenja, i procedure, se u potpunosti poštuju.”

Luftvafe nije odgovorila šta se podrazumeva pod “infektivnim supsatncama” (infectious substance) niti zbog čega je korišćen taj čudni koridor za let preko Srbije.

Za neke detalje ovog slučaja moguće je pronaći i relativno logično objašnjenje. Na primer, moguće je da je KFOR, da bi pojednostavio stvar, tražio odobrenje za određeni sadržaj u avionu, ali da to ne znači da je svaki put letelica bila i napunjena svim stvarima sa liste. Ipak, zanimljivo može biti i to da je nemačka strana, nakon što je incident prijavljen, za avgust mesec zatražila samo dva preleta, i to upravo NATO-rutom, dakle onom kraćom, preko severa Kosova i Sanyaka. Tako i za septembar.

Šta je dakle palo na maljenske oblake nije poznato. Na Kosmetu posao izmeštanja otpada svake vrste rade mnogobrojne firme. Međunarodna zajednica je od početka misije u pokrajini bila i te kako zainteresovana da reši problem opasnih materija.

Naravno, sve ovo i dalje ne znači i da se sa sigurnošću može reći da je nešto stvarno opasno i izbačeno iz nemačkog transportnog aviona. Ipak, u najmanju ruku, izbacivanje tereta iz aviona bez najave znači kršenje Čikaške konvencije i moguće je da se Nemci zbog celog slučaja ne osećaju najlagodnije. Ipak, pitanje je kako će se čitav slučaj završiti i hoće li biti ikakvih posledica po bilo koga. Jer, iako je kontrola letenja odmah prijavila događaj Ministarstvu spoljnih poslova, MUP-u i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, nije poznato da je ijedna naša institucija reagovala, sve dok to nije pokrenuo sam Direktorat. Bilo bi, inače, prirodno očekivati da će odmah neke ekipe izaći na teren, pročešljati barem Maljen. Međutim, prava reakcija države je izostala sve do 14. juna, kada je Direktorat za civilno vazduhoplovstvo sazvao sastanak na ovu temu, kome su pored predstavnika MSP-a, MUP-a, bili i predstavnici Ministarstava nauke i ekologije, odbrane, zdravlja i nadležnih uprava. Ministarstvo spoljnih poslova je odmah potom reagovalo. Nedelju dana kasnije, nemačke kolege su im odgovorile pomenutom notom. I, nikakve istrage naših organa nije bilo, osim što je Ministarstvo zdravlja pojačalo nadzor vode na ovom prostoru.

Nikakvu istragu nije sprovela ni Uprava za zaštitu životne sredine Srbije, koja je deo Ministarstva za nauku i ekologiju. I oni su za događaj saznali tel 16. juna, na pomenutom sastanku. Štaviše, Miroslav Nikčević, direktor ove Uprave, kaže i da Uprava nije bila uključena u bilo kakvu istragu te da je “rasvetljavanje i rešavanje ovog događaja u nadležnosti ugih državnih organa”.

Sa zakašnjenjem od dve nedelje, istraživati detalje incidenta, možda je bilo i izlišno. Kada nešto udari u oblake, to je isto kao da je tresnulo o beton – rasprši se. Jedino što se dve nedelje nakon samog događaja moglo učiniti je da se proveri kuda su ti isti oblaci potom otišli i istresli svoj sadržaj.

Autor: Milena Miletić
Izvor: vozd.in.rs

Ljude truju kao pacove

global | 02 Januar, 2015 11:50

Istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu tvrde da su domaće životinje koje jedu genetski modifikovanu hranu podjednako zdrave kao druga stoka. Oni se pozivaju na istraživanje za koje navode da je trajalo 30 godina. Međutim, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić kaže da to nije tačno.

 

miladin sevarlic

dr Miladin Ševarlić


Tvrdnje kalifornijskih istraživača usledile su kada je malo utihnuo pritisak američkih kompanija koje proizvode GMO na evropske zemlje. Stoga se nameće pitanje da li je ovo istraživanje verodostojno ili služi u komercijalne svrhe?

– Nisam ni veterinar, ni genetičar, ali tvrdim suprotno i to na osnovu brojnih istraživanja iz Veliki Britanije i Francuske, o Rusiji da i ne govorim, a oni su utvrdili štetnost GMO hrane po ljude i stoku. Ovo istraživanje kalifornijskih istraživača zvuči neargumentovano i naručeno od strane velikih kompanija koje ubiru ogromne profite prodajući ovu vrstu hrane. Očigledno je da se GMO lakše i brže proizvodi od tradicionalne hrane koju priželjkuju ljudi. Sve što nisu uspeli da uguraju u grlo potrošača, veliki proizvođači GMO ugurali su u grlo stoke.

Naslednicima rak i neplodnost

Koje posledice je izazvala GMO hrana na pacove?

– Sva istraživanja koja su vršena u laboratorijama na Istoku i Zapadu pokazuju da se kod eksperimentalnih pacova koji su jeli genetski modifikovane biljke, već u drugoj i narednim generacijama javlja niz problema, od alergija do otežanog rada nekih organa, pojava tumora i neplodnosti – kaže dr Ševarlić.


Ali sve što pojede stoka završi pre ili kasnije u ljudskoj ishrani?

– Naravno, sve što zadesi biljke i životinje zadesiće i ljude koji su na vrhu lanca ishrane. Setimo se samo bolesti ludih krava i stotine vrsta pesticida i svih drugih industrijskih inputa, kao što su aditivi, veštačke boje, veštačke arome, hormoni rasta i sve ostalo. I za to su nam stručnjaci iz nauke i marketinški aktivisti multinacionalnih kompanija govorili da su zdravstveno bezbedni, a pogledajte koliko je tih proizvoda u poslednjih 30 do 40 godina izbačeno iz upotrebe. Pri tom, neuporedivo više u Evropskoj uniji nego kod nas. Nažalost, veliki broj pesticida, aditiva, veštačkih aroma i dalje su u upotrebi i truju naše organizme.

Dakle jednu vrstu pesticida ili aditiva zabrane, a drugu puste u promet?

– Apsolutno. Svi mi smo samo eksperimentalni kunići, a naše zdravlje je direktno ugroženo. Pogledajte samo prodaju takozvanih bezalkoholnih osvežavajućih napitaka prepunih veštačkih zaslađivača. Na svakoj flaši piše kolika je preporučena dnevna količina, a niko ne govori šta se događa sa organizmom koji takav napitak prima 365 dana u godina, pa tako 40 ili 50 godina.

Zdrava hrana šansa Srbije

Da li je šansa Srbije u proizvodnji organske hrane?

– Organska hrana je svakim danom sve traženija i cenjenija u svetu, a i kod nas, pa bi na taj izazov Srbija morala što pre da odgovori. Proizvođači organske hrane kod nas su mali i teško mogu da kontinuirano podmiruju potrebe ozbiljnih kupaca u zemlji, a o značajnijim izvoznim poslovima da i ne govorimo. Potencijala ima, ali ga ne koristimo – kaže naš sagovornik.


Ima li leka toj pošasti?

– Takve proizvode treba zabraniti u radnjama blizu škola i uvesti drastične poreze na njih. Mnoge zemlje to već rade. Stoga je očekivano da kompanije koje proizvode brzu hranu ili još gore GMO čine sve da i naučnim istraživanjima potkrepe svoje teze o valjanosti te robe. Međutim, svako nezavisno istraživanje dokazalo je štetnost GMO hrane, ali proizvođači ne žele to da prihvate.

Šta čeka buduće generacije?

– Industrija je izgleda izgubila kompas u proizvodnji hrane, pa oni koji zgrću profit smatraju da moramo da pojedemo sve što nam stave u činiju. Niko ne vodi računa o budućim generacijama, kako će se razvijati i kakva deca će se rađati. Istraživanje koje je uradio ugledni profesor Seralini 2012. godine, ispitujući uticaj GMO kukuruza na zdravlje pacova, jasno govori da GMO hrana nije bezbedna.

 

Izvor: vesti-online.com

Valid XHTML 1.0 Strict and CSS.
Powered by blog.rs